Mononukleoza, poznata i kao “bolest poljupca”, često se pojavljuje kod dece i adolescenata, prenosi se prvenstveno bliskim kontaktom, najčešće putem pljuvačke. Kada sumnjamo na ovu bolest, ključne karakteristike koje treba povezati su angina, povišena temperatura i uvećane limfne žlezde. Iskusni lekar na pregledu često otkriva i povećanje jetre i slezine. Laboratorijske analize, posebno povećanje transaminaza (AST), igraju ključnu ulogu u dijagnozi.

Simptomi početka bolesti mogu proći neprimećeno, ali u nekim slučajevima su izraženi. Kod školske dece, bolest može trajati duže, posebno ako se komplikuje povećanjem jetre i slezine. Mononukleoza počinje opštom malaksalošću, glavoboljom, bolovima u mišićima, nadimanjem trbuha, dok je gubitak apetita česta najava kod manje dece.

Nakon desetak dana, javljaju se ozbiljniji simptomi, uključujući bol u grlu, uvećane crvene tonzile sa beličastim naslagama, krvarenje na nepcima, lakunarnu anginu, visoku temperaturu, jezu i drhtavicu. Generalizovani otok limfnih žlezda, posebno podviličnih i vratnih, postaje izražen. Oko 50% dece ima uvećanu slezinu, a manji deo i uvećanu jetru, što zahteva ultrazvučno praćenje tokom bolesti.

Lečenje se uglavnom sprovodi simptomatski, a ponekad se koriste i antibiotici zbog prisustva beta hemolitičkog streptokoka grupe A. Mirovanje je obavezno do potpune normalizacije stanja. Većina dece se oporavlja od infektivne mononukleoze u roku od dve do četiri nedelje, dok nekima može biti potrebno produženo mirovanje dok se jetra i slezina potpuno ne vrate u normalu.

Oglasi - Advertisement