Aca Stojanović, novinar, izneo je dirljiv govor tokom sahrane Dejana Milojevića.Dejan Milojević preminuo je i sahranjen na Novom bežanijskom groblju, okupljanjem svojih najbližih, ali i mnogih koji su ga smatrali svojim najbližim prijateljem. Stiv Ker je iz Amerike doputovao sa saradnicima, a prisutni su bili i mnogi drugi ljudi koje je dirnuo, među kojima su Željko Obradović, Žarko Paspalj, Aleksandar Džikić, Nemanja Bjelica, Darko Miličić, Luka Mitrović, Danilo Anđušić.Emotivne scene, suze, potresni trenuci i govor komentatora Ace Stojanovića tokom kojeg su svi prisutni nekako instinktivno prolazili kroz suze. Sa teškom emocijom u glasu, Stojanović je govorio o Milojeviću. “Mama Rado, tata Milane, brate Kićo, baka Dušice, mogao bih nabrajati do beskonačnosti. Moj subjektivni osećaj je da je Dejan Milojević stvarao svoju porodicu od ljudi koje je okupljao oko sebe. Kada pominjem porodicu, želim zahvaliti onima koji su mu pružali podršku kad god smo mi bili nemoćni. Dragi ljudi iz Golden Stejta, hvala vam za sve što ste učinili za našeg Dekija, našeg sina, brata, muža, oca. On je uvek govorio najlepše stvari o vama kao porodici, od osoblja obezbeđenja do klupskih legendi. Svi vam zahvaljujemo, duboko smo dirnuti svime što ste uradili, i to nikada nećemo zaboraviti. Smatramo vas svojom porodicom po Dekiju”, započeo je Stojanović.Nastojao je da obriše suze i zadrži smirenost koliko god je to bilo moguće. “Bilo bi divno da ove reči imaju snagu da pruže utehu, sposobnost da izleče ili snagu da izbrišu, ali to nije slučaj. Koliko je važno izgovarati reči, toliko je važno i kada pređu preko naših usana. Mnogi od nas su u sredu slali poruke Dekiju koje on nije dobio. Razgovarao sam s mnogima o gubitku, osećao sam bes duboko u sebi, tuga je bila neizmerna. Ljutnja je bila gorča, volja je oslabila. Bilo je čudno kako smo tada osećali poraz, razmišljajući o tome šta nismo rekli, preispitivali smo sebe i pokušavali shvatiti šta treba da osećamo, dok je Deki već bio otišao.”Svi prisutni su bili duboko pogođeni i emotivno iscrpljeni dok su slušali govor.

 

 

“Gubimo te već 25 dana, osećam se krivim i tužnim. Možda zato što ti nikada nisam jasno rekao, kao ni u poruci koja ti nikada nije stigla. Posmatram ove ljude, od tvoje klupe u školi do one na terenu. Vidim kako si okupljao oko sebe ljudske duše. Sutra će se pričati o broju prisutnih, ali nisu to samo ljudi – stigli su ljudi s dušom da te isprate. Znaš zašto je tvoj odlazak drugačiji? Nismo ovde da pokažemo kakav si bio, već da dokažemo da smo te dostojni. I jeste bio takav. Želimo pokazati da smo dostojni tvoje porodice, tvoje mame, tate, bake, Maše, Nikole i Nataše. Pre nekoliko dana pročitao sam jednu reč i nisam znao gde da je smestim i kada da je izgovorim. Deki, tvoj život bio je zlatan, osvetljavao si ljude, sijao si u igri. Možda ne znam mnogo u životu, ali ti si bolje razumeo stvari od mene, i verujem, od mnogih drugih.”Govornik je podelio i neke intimne detalje. “Voleo sam da te slušam, i postoje stvari koje nikada neću zaboraviti. Kada si mi rekao da si birao suprugu prema tome koliko se smeje, jer si želeo radost u domu; kada si mi pričao da ćeš se posvetiti nečemu drugom ako ne budeš najbolji u košarci, i to dan nakon što si postigao 54 poena u finalu; kada si naglasio važnost sreće bez obzira na novac, jer su tvoji roditelji mogli živeti gde god požele, ali tvoja mama i dalje živi u istom kraju, penjući se peške na šesti sprat. Kroz smeh si delio da ne postoje “hajlajtsi” iz tvoje karijere, jer si koševe postizao sa zicera. Možda ne znam mnogo o životu, ali znam da si činio druge srećnijim – to je bio tvoj izuzetan dar.”Ko je bio Deki? Ovaj opis sve govori… “U NBA ligi su do sada svirane himne samo zbog četiri ličnosti, posvećene isključivo pojedincu, i to samo za dve strane zemlje. Jedna od tih himni je odjekivala zbog tebe, Deki. Nikola je istakao da si bio sve za svoju porodicu, ali si bio i nešto posebno za svakog od nas. Sada nas gledaš odozgo, anđelu, već si rasporedio svoje mesto, jer je stigao šef. Imam još dve molbe – ako možeš da nas čuvaš, jer za boljeg ne znamo. Zbog svega toga biram da te pamtim po osmehu, čuvam u srcu, sećam u tvojoj igri i pazim u drugima, da budem radostan zbog onoga što si nam pružio, a ne tugujem zbog onoga što nisi. To je odluka koju donosim od sutra.”

 

 

Na kraju, jecaji su ispunili prostor. “Sada, zbog tebe, ceo svet zna koja je srpska reč postala najpoznatija na svetu. Ta reč se nalazila u hiljadama poruka koje ti nisu stigle, a poruka je bila ‘Volim te, brate’. Znam da si nas učio da se smejemo, da budemo dobri, da uživamo, učimo, slušamo, pobedjujemo, da se družimo i pazimo. Govorio si nam da budemo posvećeni i snažni, ali, pre svega, da budemo srećni. Na kraju, molim te još samo za ovo – neka ti bude oprošteno ako još jednom budemo slabi i tužni, i dozvolimo sebi da isplačemo bol. Neka ti je večna slava, Dejane Milojeviću”, zaključio je Stojanović.

 

Oglasi - Advertisement